Dijamant
Dijamant je kamen aprila
Dijamant je aprilski kamen i širom sveta mlade ceznu da baš on ukrašava njihov verenicki ili vencan prsten. U Velikoj Britaniji 60 odsto buducih mladi bira prsten sa dijamantom. Dijamant se smatra i tradicionalnim poklonom za 10 i 60 godina braka.
Kupid je, navodno, na svojim strelama imao dijamantske vrhove, ali je austrijski nadvojvoda Maksimilijan zapoceo tradiciju dijamantskih verenicki prstenova kada je jedan takav poklonio Mariji od Burgundije, 1477. godine. Od tada se dijamant smatra simbolom vecne ljubavi.
Simbol ljubavi
Kaže se da dijamant predstavlja nevinost i da je simbol ljubavi i hrabrosti. Simbol je svih vrlina koje kamen poseduje: postojanosti, cvrstine, izuzetnosti i retkosti, cistote i istrajnosti. Stari Grci su verovali da su dijamanti komadici zvezda koji su pali na Zemlju. Za dijamante se, takode, govorilo da su suze Božije, kristalizovana munja ili okamenjene kapi rose.
Iako je uvreženo mišljenje da su dijamanti bezbojni, oni mogu biti i kanarinac žuti, braon, zeleni, ružicastoplavi, crveni ili crni. Dijamanti u boji su retki i veoma skupi.
Koren reci dijamant
polazi iz latinskog, odnosno grckog "adamas", "adamant", što znaci neustrašiv, nepobediv. Adamas je ime najjaceg metala od koga je kovano oružje bogova.
U hindu mitologiji nosilac dijamanta smatra se zašticenim od vatre, otrova, lopova, vode, zmija i zlih duhova. Indijci su koristili dijamante u medicini radi dugovecnosti, snage, energije i lepog tena. U 16. veku verovalo se da je dijamant otrov, i da je njegov prah koristila Katarina Medici. Ova legenda održavana je kako bi odvratili lopove od gutanja dijamanata.
Tvrdi se da dijamanti povecavaju potenciju, sprecavaju raskalašno ponašanje, rasteruju nocne more, deluju kao protivotrov, cuvaju od zla i divljih životinja, lece bolest i donose srecu. Postoji i mit o detektoru laži - da dijamanti potamne u prisustvu krivca, a posvetle kad im se približi nevini. Takode je povezan i sa plodnošcu jer postoji mit da dijamanti poprskani jutarnjom rosom i ostavljeni u tami daju potomstvo.
Australija najbogatija
Glavna nalazišta dijamanata su u Bocvani, Rusiji, Južnoafrickoj Republici i Australiji. Najvece rezerve dijamanata su u Australiji, gde se mogu naci i veoma retki i cenjeni ružicasti i crveni dijamanti.
Radi boljeg izgleda, dijamanti se obraduju laserom, a ponekad se u njih ubacuje druga supstanca da bi se popunile šupljine ili naprsline. Dijamanti mogu biti i podvrgnuti visokim temperaturama da bi dobili boju.
Prve kolicine dijamanta koje su dospele na površinu zemlje bili su stari 2,5 milijardi godina, a najmlade naslage stare su oko 50 miliona godina. Dijamanti su tako tvrdi da mogu biti polirani samo drugim dijamantima. Potrebno je preraditi oko 250 tona rude da bi se dobio jedan karat neobradenog dijamanta, a samo 20 odsto tog neobradenog pogodno je za secenje. Dijamant je tako gust da upola smanjuje brzinu svetlosti koja prolazi kroz njega.
Dijamanti su otkriveni u devetom veku pre nove ere, ali su ih sve do 19. veka nosili iskljucivo muškarci. Samo kraljevska porodica, plemstvo i sveštenici imali su pravo da poseduju i nose dijamante do 15. veka.
Najcuveniji dijamant je tamnoplavi Houp dijamant, koji je ime dobio po bivšem vlasniku Henriju Filipu Houpu i za koji se veruje da donosi nesrecu vlasniku.
Veridbeni dijamanti nose se na trecem prstu leve ruke jer su Egipcani verovali da "vena ljubavi" povezuje ovaj prst sa srcem.
Dijamant je aprilski kamen i širom sveta mlade ceznu da baš on ukrašava njihov verenicki ili vencan prsten. U Velikoj Britaniji 60 odsto buducih mladi bira prsten sa dijamantom. Dijamant se smatra i tradicionalnim poklonom za 10 i 60 godina braka.
Kupid je, navodno, na svojim strelama imao dijamantske vrhove, ali je austrijski nadvojvoda Maksimilijan zapoceo tradiciju dijamantskih verenicki prstenova kada je jedan takav poklonio Mariji od Burgundije, 1477. godine. Od tada se dijamant smatra simbolom vecne ljubavi.
Simbol ljubavi
Kaže se da dijamant predstavlja nevinost i da je simbol ljubavi i hrabrosti. Simbol je svih vrlina koje kamen poseduje: postojanosti, cvrstine, izuzetnosti i retkosti, cistote i istrajnosti. Stari Grci su verovali da su dijamanti komadici zvezda koji su pali na Zemlju. Za dijamante se, takode, govorilo da su suze Božije, kristalizovana munja ili okamenjene kapi rose.
Iako je uvreženo mišljenje da su dijamanti bezbojni, oni mogu biti i kanarinac žuti, braon, zeleni, ružicastoplavi, crveni ili crni. Dijamanti u boji su retki i veoma skupi.
Koren reci dijamant
U hindu mitologiji nosilac dijamanta smatra se zašticenim od vatre, otrova, lopova, vode, zmija i zlih duhova. Indijci su koristili dijamante u medicini radi dugovecnosti, snage, energije i lepog tena. U 16. veku verovalo se da je dijamant otrov, i da je njegov prah koristila Katarina Medici. Ova legenda održavana je kako bi odvratili lopove od gutanja dijamanata.
Tvrdi se da dijamanti povecavaju potenciju, sprecavaju raskalašno ponašanje, rasteruju nocne more, deluju kao protivotrov, cuvaju od zla i divljih životinja, lece bolest i donose srecu. Postoji i mit o detektoru laži - da dijamanti potamne u prisustvu krivca, a posvetle kad im se približi nevini. Takode je povezan i sa plodnošcu jer postoji mit da dijamanti poprskani jutarnjom rosom i ostavljeni u tami daju potomstvo.
Australija najbogatija
Glavna nalazišta dijamanata su u Bocvani, Rusiji, Južnoafrickoj Republici i Australiji. Najvece rezerve dijamanata su u Australiji, gde se mogu naci i veoma retki i cenjeni ružicasti i crveni dijamanti.
Radi boljeg izgleda, dijamanti se obraduju laserom, a ponekad se u njih ubacuje druga supstanca da bi se popunile šupljine ili naprsline. Dijamanti mogu biti i podvrgnuti visokim temperaturama da bi dobili boju.
Prve kolicine dijamanta koje su dospele na površinu zemlje bili su stari 2,5 milijardi godina, a najmlade naslage stare su oko 50 miliona godina. Dijamanti su tako tvrdi da mogu biti polirani samo drugim dijamantima. Potrebno je preraditi oko 250 tona rude da bi se dobio jedan karat neobradenog dijamanta, a samo 20 odsto tog neobradenog pogodno je za secenje. Dijamant je tako gust da upola smanjuje brzinu svetlosti koja prolazi kroz njega.
Dijamanti su otkriveni u devetom veku pre nove ere, ali su ih sve do 19. veka nosili iskljucivo muškarci. Samo kraljevska porodica, plemstvo i sveštenici imali su pravo da poseduju i nose dijamante do 15. veka.
Najcuveniji dijamant je tamnoplavi Houp dijamant, koji je ime dobio po bivšem vlasniku Henriju Filipu Houpu i za koji se veruje da donosi nesrecu vlasniku.
Veridbeni dijamanti nose se na trecem prstu leve ruke jer su Egipcani verovali da "vena ljubavi" povezuje ovaj prst sa srcem.
Comments