kristali

Samo dve porodice znaju formulu za pravljenje čuvenog sedefa Tajna ohridskog bisera Poznato je jedino da se koristi krljušt ribe plašice Hiljade stranih i domaćih gostiju otputuje iz Ohrida, najlepšeg makedonskog grada, noseći sa sobom suvenir od bisera, uvereni da su za relativno "male pare" došli do prave dragocenosti. Među njima je, međutim, mali broj onih koji su kupili pravi ohridski biser, jedinstven u svetu, kao što je jedinstveno i prelepo jezero na čijim obalama leži Ohrid. Malo je Ohriđana koji znaju kako se dolazi do pravog bisera, a o trgovcima, koji prodaju ogrlice i druge ukrase, da se i ne govori. Oni jednostvno samo znaju da se snežno beli sedef dobija od krljušti ribe ulovljene u jezeru. Trgovci, naravno, tvrde da je svaki biser koji oni prodaju prvi. Ali, nije tako. Samo dve porodice u Ohridu znaju tajnu pravljenja pravog ohridskog bisera, dok je sve ostalo što se kupcima nudi manje ili...

Kako se čuvaju pravi biseri Bisere uvek držite odvojeno od ostalog nakita, negujte ih najboljim sredstvima za čišćenje koja su vam na raspolaganju i rukujte sa njima sa dužnom pažnjom Biseri, oni skupoceni i pravi, prelepe su male "dive" u vašoj kutiji za nakit i očekuju da se prema njima tako i ponašate. Uvek ih držite odvojeno od ostalog nakita, negujte ih najboljim sredstvima za čišćenje koja su vam na raspolaganju i rukujte sa njima sa dužnom pažnjom, u najmekšim rukavicama! Ako se prema biserima budete tako ponašali, godinama ćete ih nositi i uvek izgledati vrlo skupoceno i otmeno. Biser sadrži naslage sedefea, supstance veoma slične zbunoj gleđi. I baš kao i zubna gleđ i sedef je vrlo osetljiv na različite vrste kiselina poput onih koje sadrže parfemi, sprejevi za kosu, sapuni i drugi kozmetički preparati. Zato ih uvek stavljajte pred sam izlazak, tek pošto ste se kompletno obukli, našminkali i napravili frizuru. Uz to, svaki biser je veoma nežan ...

Opal vernima donosi ljubav, a nevernima zlu kob Dragulj kojim je Napoleon zaveo Žozefinu Pred misterioznim opalom čovek ostane začuđen čudesnim nebeskim fenomenima - dugama, vatrometima i munjama - koji se pokreću u njegovim dubinama. Opal je zato cenjen širom sveta tokom čitave ljudske istorije. Argeolog Luis Liki pronašao je predmete od opala stare 6.000 godina u jednoj pećini u Keniji. Rimski istoričar Plinije opisao je lepotu opala kao kombinaciju lepote svih drugih dragulja: "U njemu gori vatra rubina, blistavi purpurni sjaj ametista i zeleno more smaragda". Asteci su u to vreme vadili opal u Južnoj i Centralnoj Americi. Opal je cenjen i u srednjem veku kada je bio znan kao oftalmios ili kamen za oči zbog rasprostranjenog verovanja da je dobar za vid. Plavuše su nosile ogrlice od opala da njihova kosa ne bi gubila boju. Neki su verovali da uticaj opala na vid čini njegovog nosioca nevidljivim za druge. Zato su ga lopovi cenili! Opal zvan orfanus nalazi...

Jaspis donosi snagu i zaštitu Jaspis je u davna vremena bio omiljen kamen i ime za njega može se naći u hebrejskom, perijskom, grčkom i latinskom jeziku. Sastoji se iz više minerala, zbog čega se javlja u dosta boja i sa raznim šarama. Smatra se da donosi snagu i zaštitu. Svom nosiocu daje hrabrost da kaže šta misli i da bude nezavisan. To je kamen povezan sa zemljom i koji "prizemljuje". Jaspis bi mogao da bude sinonim za poređenje "čvrst kao stena". Taj kamen deluje polako i obezbeđuje stalnu, sporu, odmerenu energiju, koja je naročito dobra u vreme promena, jer sprečava haos. Dobar je za stidljive i nesigurne ljude koji žele promene. Iscelitelji u svom zanatu koriste lekovita svojstva ovog kamena. Dobar je i za ljude koji idu na terapiju i savetovanje, koji žele da prevaziđu zavisnost i kompulsivno ponašanje i skupe emotivnu snagu  potrebnu za borbu. Jaspis je nekad smatran i za kamen ratnika, jer donosi odanost, unutrašnju snagu i principije...

Dragulj koji štiti putnike i donosi bogatstvo Isijavanje cirkona Cirkon zbog svog sjaja često zauzima mesto dijamanta, s tim što prirodni dragulj ne treba mešati s modernom, veštačkom varijantom. Prirodni cirkon se u draguljarstvu koristi još od šestog veka. U 16. veku plavi cirkon postaje popularan i često je deo italijanskog renesansnog nakita, kojim su se nekad kitili trgovci Venecije i Đenove. Plavi cirkon je bio popularan u viktorijanskoj Engleskoj, dok su sivi cirkoni nošeni u periodu žalosti, tj. oplakivanja pokojnika. Cirkon je ime dobio po persijskoj reči "zargun", što znači "zlatne boje", mada ovaj kamen može biti crven, narandžast, braon, žut, plav, zelen ili bezbojan. Plavi cirkon je isprepletan sa kambodžanskom istorijom. Skulpture od ovog kamena nađene su kod hinduističkog hrama u Angkoru, zato što plavi cirkon zauzima specijalno mesto u hinduističkoj religiji. Prvi pisani podatak o cirkonu jeste indijska priča o kalpa drvetu, blistavom...