Opal
Opal vernima donosi ljubav, a nevernima zlu kob
Dragulj kojim je Napoleon zaveo Žozefinu
Pred misterioznim opalom čovek ostane začuđen čudesnim nebeskim fenomenima - dugama, vatrometima i munjama - koji se pokreću u njegovim dubinama. Opal je zato cenjen širom sveta tokom čitave ljudske istorije. Argeolog Luis Liki pronašao je predmete od opala stare 6.000 godina u jednoj pećini u Keniji.
Rimski istoričar Plinije opisao je lepotu opala kao kombinaciju lepote svih drugih dragulja: "U njemu gori vatra rubina, blistavi purpurni sjaj ametista i zeleno more smaragda". Asteci su u to vreme vadili opal u Južnoj i Centralnoj Americi.
Opal je cenjen i u srednjem veku kada je bio znan kao oftalmios ili kamen za oči zbog rasprostranjenog verovanja da je dobar za vid. Plavuše su nosile ogrlice od opala da njihova kosa ne bi gubila boju. Neki su verovali da uticaj opala na vid čini njegovog nosioca nevidljivim za druge. Zato su ga lopovi cenili!
Opal zvan orfanus nalazio se u kruni cara Rimskog carstva, a za njega se pričalo da izgleda kao da se čist beo sneg presijava crvenim bojama vina. Smatralo se da ovaj opal čuva kraljevsku čast.
Opal kao inspiracija
Opal se nalazi i u krunskim draguljima Francuske. Napoleon je Žozefini poklonio divan primerak ovog kamena - zvan "Troja u plamenu", učinivši je tako svojom Jelenom.
Šekspir je u opalu našao simbol nestalnosti i nevernosti, poredeći njegovu igru boja sa poigravanjem uma. U "Bogojavljenskoj noći" najčuveniji Englez kaže: "Nek' te sada bog melanholije štiti i nek' ti krojač odelo sašije od promenljivog tafta jer ti je um od opala".
U 19. veku smatralo se da opal donosi nesreću zbog tada popularnog romana Voltera Skota. Životna snaga heroine tog romana biva zarobljena u ovom kamenu koji nosi u kosi i ona umire kad se vatra u opalu ugasi.
Kraljica Viktorija je volela opal i često ga je poklanjala kao svadbeni dar. Ona i njene ćerke su lansirale modu nošenja nakita od opala, a bila je među prvima koji su cenili opal iz novootkrivenih rudnika u Australiji.
Dragulj vode iz pustinje
Priča o opalu u Australiji počela je pre više od 100 miliona godina, kada su pustinje centralne Australije bile veliko more okruženo kopnom, sa sedimentima silicijuma deponovanim duž obale. More se povuklo, nestalo i pretvorilo u veliki Artezijski basen, a pre oko 30 miliona godina od silicijuma i vode nastao je opal, jedan od retkih dragulja koji su sedimentarnog porekla. Ovaj kamen i danas sadrži šest do 10 odsto vode, kao ostatak tog starog mora.
Samo opal sa savršeno složenom mrežom silicijuma pokazaće tu igru boja, koja nastaje višestrukim prelamanjem svetlosti. Veličina sfere samog kamena određuje talasnu dužinu, a time i boje koje se zapažaju. Blistavost boja određena je pravilnošću mreže. Intenzitet boje zavisi od boje i providnosti samog kamena, a boja kamena (ispod mreže) uveliko određuje njegovu cenu.
Crni opal, čija je osnovna boja crna ili tamnosiva, ima najsjajnije boje i najcenjeniji je. Kristalni opal je proziran, sa brzom igrom svetlosti u sebi, i cenjen je zbog blistavih boja i činjenice da se mnogi slojevi boje u njemu mogu videti. Beli i mlečni opal imaju nešto razlivenije boje, ali i pristupačniju cenu. Vatreni opal, koji se vadi u Meksiku i Oregonu, proziran je, a njegove boje idu od bezbojnog do žute, narandžaste i crvene.
Opal u sebi sadrži boje svog drugog kamenja, zato ima veliki energetski naboj i širok spektar magijske primene. Koristi se radi zaštite u doba negativnog uticaja zvezda. Izaziva spontane reakcije svog nosioca, pokreće nove ideje, stimuliše entuzijazam i deluje kao magnet za novac ili mušterije u nekom poslu. Smatran je za kamen nade, velikih dostignuća i čak kamen bogova. Kažu i da donosi ljubav, ali samo vernim ljubavnicima, dok nevernima donosi zlu kob. Vatreni opal povećava nivo energije u organizmu, stimuliše seksualne organe i žlezde koje luče adrenalin.
Starim Rimljanima opal je bio simbol ljubavi i nade. Ljudi s Orijenta zvali su ga sidro nade. Arapi su govorili da je ovaj kamen s munjom stigao s neba.
Tokom srednjeg veka verovalo se da promena intenziteta boje opala ukazuje na dobro ili loše zdravlje njegovog nosioca. Smatralo se da opal jača srce, sprečava gubljenje svesti, šiti od infekcija i pročišćava vazduh od neprijatnih mirisa. I tad je smatran za kamen nade.
Sredinom 14. veka vrednost opala se menja. Kuga je harala Evropom zbog koje je stradala četvrtina populacije. Opal je okrivljen za smrt. Kad bi ga nosio oboleli od kuge, ovaj dragulj je postao još blistaviji, ali bi posle smrti nosioca gubio sjaj. Ovaj fenomen ima fizičko objašnjenje jer je povećana temperatura jačala njegov sjaj, a hladnoća smrti ga gasila.
Stari Grci su verovali da opal svog vlasnika čini vidovitim. Kleopatra je, navodno, nosila ovaj kamen da bi privukla pažnju Marka Antonija.
Aboridžini u Australiji imaju puno legendi i mitova o opalu i veruju da ovaj dragulj ima duhovnu vrednost. Za njih opal predstavlja nešto što je neki predak ostavio za sobom kao znak svog prisustva. Pleme Vangkumara ima legendu po kojoj je njihov narod iz opala dobijao vatru.
Opal je kamen čija je energija pojačana u oktobru zato donosi sreću rođenima u tom mesecu
Dragulj kojim je Napoleon zaveo Žozefinu
Pred misterioznim opalom čovek ostane začuđen čudesnim nebeskim fenomenima - dugama, vatrometima i munjama - koji se pokreću u njegovim dubinama. Opal je zato cenjen širom sveta tokom čitave ljudske istorije. Argeolog Luis Liki pronašao je predmete od opala stare 6.000 godina u jednoj pećini u Keniji.
Rimski istoričar Plinije opisao je lepotu opala kao kombinaciju lepote svih drugih dragulja: "U njemu gori vatra rubina, blistavi purpurni sjaj ametista i zeleno more smaragda". Asteci su u to vreme vadili opal u Južnoj i Centralnoj Americi.
Opal je cenjen i u srednjem veku kada je bio znan kao oftalmios ili kamen za oči zbog rasprostranjenog verovanja da je dobar za vid. Plavuše su nosile ogrlice od opala da njihova kosa ne bi gubila boju. Neki su verovali da uticaj opala na vid čini njegovog nosioca nevidljivim za druge. Zato su ga lopovi cenili!
Opal zvan orfanus nalazio se u kruni cara Rimskog carstva, a za njega se pričalo da izgleda kao da se čist beo sneg presijava crvenim bojama vina. Smatralo se da ovaj opal čuva kraljevsku čast.
Opal kao inspiracija
Opal se nalazi i u krunskim draguljima Francuske. Napoleon je Žozefini poklonio divan primerak ovog kamena - zvan "Troja u plamenu", učinivši je tako svojom Jelenom.
Šekspir je u opalu našao simbol nestalnosti i nevernosti, poredeći njegovu igru boja sa poigravanjem uma. U "Bogojavljenskoj noći" najčuveniji Englez kaže: "Nek' te sada bog melanholije štiti i nek' ti krojač odelo sašije od promenljivog tafta jer ti je um od opala".
U 19. veku smatralo se da opal donosi nesreću zbog tada popularnog romana Voltera Skota. Životna snaga heroine tog romana biva zarobljena u ovom kamenu koji nosi u kosi i ona umire kad se vatra u opalu ugasi.
Kraljica Viktorija je volela opal i često ga je poklanjala kao svadbeni dar. Ona i njene ćerke su lansirale modu nošenja nakita od opala, a bila je među prvima koji su cenili opal iz novootkrivenih rudnika u Australiji.
Dragulj vode iz pustinje
Priča o opalu u Australiji počela je pre više od 100 miliona godina, kada su pustinje centralne Australije bile veliko more okruženo kopnom, sa sedimentima silicijuma deponovanim duž obale. More se povuklo, nestalo i pretvorilo u veliki Artezijski basen, a pre oko 30 miliona godina od silicijuma i vode nastao je opal, jedan od retkih dragulja koji su sedimentarnog porekla. Ovaj kamen i danas sadrži šest do 10 odsto vode, kao ostatak tog starog mora.
Samo opal sa savršeno složenom mrežom silicijuma pokazaće tu igru boja, koja nastaje višestrukim prelamanjem svetlosti. Veličina sfere samog kamena određuje talasnu dužinu, a time i boje koje se zapažaju. Blistavost boja određena je pravilnošću mreže. Intenzitet boje zavisi od boje i providnosti samog kamena, a boja kamena (ispod mreže) uveliko određuje njegovu cenu.
Crni opal, čija je osnovna boja crna ili tamnosiva, ima najsjajnije boje i najcenjeniji je. Kristalni opal je proziran, sa brzom igrom svetlosti u sebi, i cenjen je zbog blistavih boja i činjenice da se mnogi slojevi boje u njemu mogu videti. Beli i mlečni opal imaju nešto razlivenije boje, ali i pristupačniju cenu. Vatreni opal, koji se vadi u Meksiku i Oregonu, proziran je, a njegove boje idu od bezbojnog do žute, narandžaste i crvene.
Opal u sebi sadrži boje svog drugog kamenja, zato ima veliki energetski naboj i širok spektar magijske primene. Koristi se radi zaštite u doba negativnog uticaja zvezda. Izaziva spontane reakcije svog nosioca, pokreće nove ideje, stimuliše entuzijazam i deluje kao magnet za novac ili mušterije u nekom poslu. Smatran je za kamen nade, velikih dostignuća i čak kamen bogova. Kažu i da donosi ljubav, ali samo vernim ljubavnicima, dok nevernima donosi zlu kob. Vatreni opal povećava nivo energije u organizmu, stimuliše seksualne organe i žlezde koje luče adrenalin.
Starim Rimljanima opal je bio simbol ljubavi i nade. Ljudi s Orijenta zvali su ga sidro nade. Arapi su govorili da je ovaj kamen s munjom stigao s neba.
Tokom srednjeg veka verovalo se da promena intenziteta boje opala ukazuje na dobro ili loše zdravlje njegovog nosioca. Smatralo se da opal jača srce, sprečava gubljenje svesti, šiti od infekcija i pročišćava vazduh od neprijatnih mirisa. I tad je smatran za kamen nade.
Sredinom 14. veka vrednost opala se menja. Kuga je harala Evropom zbog koje je stradala četvrtina populacije. Opal je okrivljen za smrt. Kad bi ga nosio oboleli od kuge, ovaj dragulj je postao još blistaviji, ali bi posle smrti nosioca gubio sjaj. Ovaj fenomen ima fizičko objašnjenje jer je povećana temperatura jačala njegov sjaj, a hladnoća smrti ga gasila.
Stari Grci su verovali da opal svog vlasnika čini vidovitim. Kleopatra je, navodno, nosila ovaj kamen da bi privukla pažnju Marka Antonija.
Aboridžini u Australiji imaju puno legendi i mitova o opalu i veruju da ovaj dragulj ima duhovnu vrednost. Za njih opal predstavlja nešto što je neki predak ostavio za sobom kao znak svog prisustva. Pleme Vangkumara ima legendu po kojoj je njihov narod iz opala dobijao vatru.
Opal je kamen čija je energija pojačana u oktobru zato donosi sreću rođenima u tom mesecu
Comments